Begeč se snabdeva vodom iz dva bunara dubine 314 i 276 metara, koji iz dva bazena napajaju 1.108 priključaka.

Vodovod je počeo da se gradi 1966. godine, a sada je godišnji prihod od vodovoda oko dva miliona dinara. Begečani plaćaju 15 dinara kubik vode, za koju kažu da, zbog neadekvatno izgrađenog bunara, mora da bude više hlorisana nego uobičajeno.

Predstavnica Zavoda za izgradnju grada Tonka Manojlović kazala je da Begeč prema Generalnom planu do 2021. godine treba da ima lokalni vodovod i kanalizaciju. ZIG je uradio idejni projekt za odvođenje atmosferskih voda u dve ulice, dužine 1,1 kilometar

“Naše preduzeće do sada nije radilo ništa da bi Begeč bio povezan na gradski vodovod. Ipak, izrada projektno-tehničke dokumentacije za ovaj posao biće uvrštena u program za narednu godinu, da bi 2008. počeli radove. Tako bi do polovine 2009. godine, Begeč bio priključen na gradski vodovod, ali mora i lokalni vodovod da ispuni tehničke standarde” kazao je direktor “Vodovoda i kanalizacije” Milutin Raonić.

“Veoma je važno da se atmosferska i kanalizacija za otpadne vode rade u isto vreme. Sistem se mora graditi od prečistača otpadnih voda, a za Begeč je pogodan biološka prerada otpadnih voda sistemom mokrih polja” kazala je Manojlović.

Objasnila je da to podrazumeva hektar zemljišta na kojem bi se voda taložila, a zatim propuštala kroz zasad trske koja bi odstranila štetne materije i zatim bila ispuštena u Dunav.

Članica Gradskog veća zadužena za komunalne poslove Danica Vignjević kazala je da će s novcem kojim rasplaže grad taj posao trajati pet godina.

Predstavnik ZIG-a Čedomir Vojinović zatražio je od građana da definišu prioritete i odluče šta će se prvo graditi.

Begečani su zatražili da im se prvo izgradi kanalizacija, jer, kako su rekli, s vodom nemaju problema, dok septičke jame zagađuju zemljište. Boje se da će polja za prečišćavanje zagađivati zemljište, kao i septičke jame, ali su ih zvaničnici uveravali da to neće biti slučaj.

Takođe su naveli i da je postojala otvorena atmosferska kanalizacija, ali da je zatrpana, te da je moguće pratiti planove te stare kanalizacije i iskopati nove kanale, bez većih ulaganja.

Građani su naveli i da Begečka jama služi kao kolektor otpadnih voda, kao i kanal i Tatarnica. Deca imaju stomačne bolesti i zbog toga su ponovili da im je najneophodnija kanalizacija.

“Begeč je uvek bio slepo crevo, kaskali smo za ostatkom novosadske opštine. Tako da sad ne moramo da dobijemo ta mokra polja prvi. Nek drugi to isprobaju pa neka nam onda izgrade takvo postrojenje” bio je komentar jednog učesnika tribine.