Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samoubistvo je u Srbiji 2009. godine počinilo 1.376 osoba: najviše njih, tačnije 892 je iz Centralne Srbije, 484 iz Vojvodine, dok je u Beogradu zabeleženo 245 samoubistava.

Profesor socijalne patologije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugović podsetio je na podatke SZO od pre skoro deset godina, kada je Srbija zauzimala 10. mesto u svetu po stopi samoubistava osoba od 15 do 24 godine. On je naveo da samoubistvo u najčesće izvršavaju osobe starije od 50 godina jer se uglavnom tada svodi “životni bilans”.

U Centru “Srce” u Novom Sadu, koji se bavi pružanjem pomoći i prevenciji samoubistava Tanjugu je rečeno da se za pomoć najčešće obraćaju osobe koje osećaju usamljenost, nerazumevanje najbližih, koje muče egzistencijalni problemi i slično, smrt bliske osobe, partnerski odnosi, fizičke i psihičke bolesti, zabrinutost za blisku osobu…

Prema rečima volonterke u tom centru Slavice Ranisavljev, primećeno je da u poslednje vreme najviše zovu tridesetogodišnjaci.

Satistika centra, koji je osnovan 1991. godine, pokazala je da je najmlađa osoba koja se prošle godine javila za pomoć imala 14 godina, a najstarija 76 godine.

U poslednjih 45 godina stopa samoubistva porasla je za 60 odsto širom sveta, a po broju samoubistava prednjače zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i one u kojima se dešavaju velike političke i ekonomske turbulencije.

Najčešći razlozi su usamljenost, kazao je Jugović, navodeći da se samoubistva najviše događaju u proleće ili početkom leta, jer se, kako je naveo, tada “budi priroda” pa onaj ko je depresivan tada oseća i veći pritisak. “Žene se često odlučuju na trovanje tabletama ili sečenje vena, a muškarci na samoubistvo vatrenim oružijem ili skokom s mosta”, rekao je Jugović. On je kazao da su muškarci skloniji izvršenju samoubistva, dok žene češće pokušavaju da se ubiju, navodeći da se samoubistva i pokušaj samoubistva razlikuju po “intezitetu samoubilačke namere”, kao i da treba prepoznati poziv za pomoć koji šalju oni koji imaju suicidne namere.

Prema rečima Jugovića, postoji više dimenzija prevencije samoubistava, ali je potrebno identifikovati rizične grupe.

Psiholog u Telefonskom savetovalištu za prevenciju samoubistava u Beogradu Branka Kordić kazala je da godišnje u Srbiji 1.400 ljudi digne ruku na sebe, a da je najrizičnija populacija uzrasta 55 godina pa naviše, jer su, kako je navela, te osobe najveće žrtve tranzicije.

Nešto manji broj osoba sklonih suicidu je među populacijom uzrasta od 35 do 54 godine, dok su samoubistva među populacijom od 15 do 24 godine na drugom mestu uzroka smrtnosti u toj starosnoj grupi.

Ona je objasnila da je broj samoubistava u Srbiji u blagom povećanju, što je karakteristično i za druge zemlje koje imaju političke i ekonomske turbulencije.

Govoreći koliko u tome ima “povratnika”, odnosno koliko njih ponovo pokuša da se ubije kada to ne učini iz prvog puta Kordić je kazala da u najčešćem broju slučajeva to čine opet i to primenjujući isti metod.

Prema podacima SZO u Srbiji od 1998. do 2006. godine na 100.000 ljudi smrtnost od posledica samoubistva iznosila je 19,5 odsto, a među samoubicama je više muškaraca nego žena.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva proglasile su 10. septembar Svetskim danom prevencije samoubistva, koji se obeležava kako bi se skrenula pažnja na samoubistvo kao nešto što je moguće sprečiti.

Direktor IZIT-a Miloje Kanjevac rekao je da je odnos spoljnog duga prema BDP-u 78,1 odsto i bliži se gornjoj granici od 80 odsto koja označava ulazak u zonu visoke zaduženosti.

“Ali, to je u uslovima kada se BDP obračunava u tekućim cenama, što znači da je BDP veštački naduvan, pa je realnije da je Srbija već visoko zadužena”, smatra on.

Kanjevac je ukazao da je spoljni dug Srbije 2,6 puta veći od ukupne vrednosti izvoza, što je više od 2,2 puta a to predstavlja granicu za ulazak u zonu visoke zaduženosti.

On je dodao da je u odnosu na stanje s kraja prošle godine spoljni dug u junu, izražen u dolarima, bio manji za 11,4 odsto, što je “samo optička varka, kao posledica jačanja dolara tokom 2010. godine”.

Kada se gleda u evrima, spoljni dug Srbije porastao je sa 22,79 milijardi na 23,83 milijarde, odnosno 4,6 odsto.

Generator rasta spoljnog duga je javni sektor, čiji dug je povećan sa oko 10 milijardi dolara u maju na 10,2 milijarde u junu. U odnosu na decembar smanjen je za 2,2 odsto, ali to proističe samo iz kursnih razlika, objasnio je on, dodajući da je izraženo u evrima, spoljni dug javnog sektora porastao za čak 15,5 odsto.

On je ukazao da je privatni sektor povećao zaduženost sa majskih 18,8 milijardi dolara na 18,88 milijardi ili za 0,4 odsto, a u odnosu na decembar smanjio za 15,7 odsto, što je opet samo posledica jačanja dolara.

Izraženo u evrima, spoljni dug privatnog sektora u junu je ipak bio manji nego u decembru, ali za 0,9 odsto.

“Proces privatizacije koji dugo traje izaziva probleme. Mnoge privatizacije su poništene, ali, i pored tih loših primera, privatizacija bi trebalo što pre da se završi”, istakao je Nikolić.

“Nalazimo se u trenutku ozbiljne ekonomske krize iz koje nismo izašli i vrlo je mali broj onih koji su zainteresovani za kupovinu firmi”, precizirao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, razlog za veliki broj raskinutih privatizacija firmi, koje su kupljene u protekle tri godine, leži u činjenici da novi vlasnici nisu uspeli da održe kontinuitet proizvodnje, plaćanja obaveza i investicija.

Upitan da li bi trebalo privatizovati javna preduzeća, Nikolić je odgovorio da bi “trebalo ići od slučaja do slučaja”.

“Mislim da Elektroprivredu ne treba nikad privatizovati. Kada su u pitanju Pošta i Železnica, postoje primeri u okruženju, na primer u Italiji, gde su to još državne firme. Možda bi u interesu građana bilo da se lokalna javna preduzeća, kao gradska čistoća ili komunalna preduzeća druge vrste, privatizuju”, izjavio je Nikolić.

Pomen za poginule srpske civile, policajce i vojnike služio je protojerej stavrofor Borivoje Vasiljković, sa sveštenstvom hrama, u prisustvu nekoliko desetina članova porodica žrtava i izbegličkih udruženja Srba iz Krajine i Hrvatske. U ime potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabića, pomenu je prisustvovao njegov savetnik Rade Dubajić.

Združene snage hrvatske vojske i policije izvršile su agresiju 9. septembra 1993. godine na podvelebitska sela, južno i jugoistočno od Gospića, koja su bila pod zaštitom mirovnih snaga UN. Prema podacima Dokumentaciono informativnog centra “Veritas”, do 17. septembra pobijeno je i nestalo 88 Srba, od toga 46 vojnika, šest milicionera i 36 civila. Među pobijenim civilima 26 je bilo starije od 60 godina, od koji 17 žena, dok ranjenih u ovoj operaciji nije bilo.

Srpska sela Medak, Počitelj, Čitluk i Divoselo, sa zaseocima u kojima je živelo oko 600 stanovnika, od kojih oko 500 Srba, potpuno su etnički očišćena po sistemu “spržena zemlja”.

Na osnovu istrage koju je vodilo do 2004. godine, Tužilaštvo Haškog suda je podiglo optužnice po komandnoj odgovornosti protiv načelnika Generalštaba Hrvatske vojske, generala Janka Bobetka, komandanta vojnog područja Gospić, generala Rahima Ademija i komandanta Devete gardijske brigade, generala Mirka Norca.

Bobetko je u međuvremenu umro, a Tribunal je u septembru 2005. predmet prepustio nacionalnom sudu Hrvatske koji je 30. maja 2008. oslobodio generala Ademija svih optužbi.

Norac je osuđen na po pet godina zatvora za ratni zločin protiv civila i nad zarobljenicima, odnosno jedinstvenu kaznu od sedam godina. Vrhovni sud Hrvatske je 11. marta ove godine generalu Ademiju potvrdio oslobađajuću presudu, dok je generalu Norcu smanjio kaznu na šest godina zatvora.

Ovakve presude hrvatskih sudova naišle su na ogorčenje i osude srpske javnosti i pravnih stručnjaka koji su ocenili da su potpuno “neshvatljive i neprihvatljive”.

“Taman i da sve krene kako treba bez pomoći države mogu se očekivati problemi, ne na startu već u nastavku grejne sezone. Ne smemo zaboraviti da se cena mazuta računa u dolarima i menja nedeljno i da se već priča o poskupljenju gasa čija se cena menja tromesečno”, kazao je on agenciji Beta.

Stojanović je rekao da su dugovi srpskih toplana NIS-u za mazut plaćeni ali da duguju “Srbijagasu” oko sedam milijardi dinara.

Srpske toplane tokom sezone potroše 150.000 tona mazuta, 500 miliona kubnih metara prirodnog gasa i oko 100.000 tona uglja.

I u Novom Sadu će grejna sezona početi na vreme, a potraživanja javnog komunalnog preduzeća “Novosadska toplana”, zaključno sa avgustom, od potrošača iznose 1,3 milijarde dinara, potvrđeno je agenciji Beta u tom preduzeću.

Novosadska toplana ima visok procenat naplate, oko 74,5 odsto, kazali su u Novosadskoj toplani ali i dodali da je uočljiv pad naplativosti u odnosu na period s kraja prethodne grejne sezone.

U Kragujevcu će za novu grejnu sezonu biti puštene u rad dve nove kotlarnice u vrednosti oko 2,5 miliona evra, rečeno je Beti u kragujevačkom preduzeću za isporuku toplotne energije “Energetika”.

Portparolka “Energetike” Katarina Milićević je rekla da je obezbeđena potrebna količina uglja za početak sezone od 45.000 tona.

“Sve će biti spremno za novu grejnu sezonu, uprkos tome što dugovanja za isporuku toplotne energije od oko 2,5 milijarde dinara opterećuju poslovanje preduzeća”, rekla je Milićevićeva i dodala da domaćinstva za isporučenu toplotnu energiju duguju 377,8 miliona dinara, a pravna lica 2,15 milijardi dinara.

Za kupovinu traktora, kombajna, druge samohodne poljoprivredne mehanizacije, ili priključnih mašina, po povoljnijim uslovima od uobičajenih na finansijskom tržištu, moći će da konkurišu mala i srednja preduzeća, preduzetnici i zemljoradničke zadruge, koji se bave primarnom proizvodnjom.

Uslov je i da su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, čije je sedište na teritoriji pokrajine.

Prema tom konkursu, garancije će biti izdavane na dve vrste kredita.

Prvi su oni koji se odobravaju iz sredstava RBV (60 odsto) i sredstava Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a preko Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji (40 procenata), u skladu s Uredbom republičke Vlade.

U toj kreditnoj liniji biće odobravani krediti od 10 hiljada do 150 hiljada evra, u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan puštanja kredita na korišćenje.

Fiksna godišnja nominalna kamatna stopa je 7,5 odsto, na 60 procenata iznosa kredita, koja se obračunava od početka korišćenja kredita do isteka prve tri godine njegove otplate.

Ostatak iznosa kredita za poslednje dve godine otplate je bez kamate, otplata u prve tri godine je u jednakim polugodišnjim anuitetima, a ostatak u jednakim polugodišnjim ratama, mirovanje otplate traje do 15. juna iduće godine, kad dospeva prvi anuitet za plaćanje.

Ostali anuiteti, odnosno rate, dospevaju za naplatu svakog 15. decembra i juna.

Ministar je uveren u uspeh ovog zakona koji bi, kako je rekao, trebalo da doprinese kreiranju drugačijeg poslovnog i društvenog ambijenta u kome će dominirati kultura rada.

On dodao da ne očekuje ništa revolucionarno jer Srbija ima mali broj prijavljenih slučajeva mobinga i u odnosnu na zemlje Evropske uniije moglo bi se, kaže, reći da tako nešto ovde ne postoji.

“Realno, ta cifra je mnogo veća jer postoji veliki broj neprijavljenih slučajeva i zato bi ovaj zakon trebalo da bude prilika za preventivno delovanje i sprečavanje raznih oblika mobinga”, rekao je Ljajić Tanjugu.

Ljajić je rekao da zakon podrazumeva i odnos radnika prema poslodavcima jer, kaže, postoje oni poslodavci koji strahuju da će taj zakon iskoristiti više neradnici nego radnici kako bi se samo pozivali na zlostavljanje.

Nije ga lako definisati
Tim dokumentom precizno je definisano koje sve vrste ponašanja mogu da predstavljaju mobing, izjavila je pomoćnica ministra rada i socijalne politike Radmila Bukumirić-Katić.

Ona je u izjavi agenciji Beta ukazala da mobing nije lako precizno definisati, ali da zakon prepoznaje šest grupa ponašanja koje se mogu karakterisati kao zlostavljanje na radnom mestu.

Među tim grupama ponašanja su nemogućnost komuniciranja sa poslodavcem, narušavanje međuljudskih odnosa, narušavanje ličnog ugleda i identiteta, kao i poslovnog ugleda. Kao mobing se može okarakterisati i ugrožavanje zdravlja, kao i seksualno uznemiravanje.

Neisplaćivanje zarada nije mobing
“Veoma je važno napomenuti da ukoliko poslodavac ne isplaćuje zarade to nije pitanje mobinga, već kršenja Zakona o radu”, navela je Bukumirić-Katić.

Kako navode u Ministarstvu rada i socijalne politike novi zakon predviđa disciplinske, prekršajne i novčane kazne za poslodavce, ali i zaposlene čime bi trebalo se predupredi, ali i adekvatno kazne nekolegijalni odnosi na radnom mestu.

Zavisno od težine prekršaja, poslodavci koji se vode kao pravna lica platiće kazne od 100.000 do 800.000 dinara, dok će poslodavci koji su registrovani kao fizička lica morati da plate od 10.000 do 400.000 dinara.

Predviđeno je i da se protiv zaposlenih koji ugrožavaju svoje kolege vode disciplinski postupci.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Ankete o radnoj snazi iz aprila ove godine, stopa nezaposlenosti je 19,2 odsto (stanovništvo staro 15 i više godina), a broj nezaposlenih lica je 573.000.

Prema trajanju nezaposlenosti, najviše je lica koja posao traže od jedne do dve godine (18,86 odsto). Prema traženju posla, duže od 12 meseci posao traži 65,51 odsto ili 474.454 nezaposlenih, od kojih su 55,07 odsto ili 261.302 žene. Prema godinama starosti, najviše nezaposlenih je od 25 do 29 godina (13,24 odsto).

Prema gradovima, najviše nezaposlenih je u Beogradu – 94.761 lica, slede Niš sa 34.572 , Novi Sad 28.179, Kragujevac 22.437, Novi Pazar 20.571, Leskovac 20.317 lica.

Gradovi sa najmanjim brojem nezaposlenih su Požarevac sa 4.010 lica, Užice 5.184, Sremska Mitrovica sa 6.339, Zaječar sa 6.994 i Sombor sa 7.240 lica.

To je pad od 0,40 odsto, odnosno za dva dinara manje u odnosu na jučerašnju zaključnu cenu od 496 dinara po akciji.
Deonice NIS-a bile su danas najtrgovanije, uz obim prometa od 4.540.700 dinara, što je približno prometu iz prethodnog dana, a obim trgovanja iznosio je ukupno 9.163 akcije.

Tako će akcije NIS-a u novu trgovačku sedmicu ući po ceni nižoj za 11 dinara od početka trgovanja hartijama tog preduzeća, pošto je NIS došao na listing A Beogradske berze u ponedeljak, 30. avgusta, sa cenom od 505 dinara po akciji.

Pored NIS-a, na “prajm marketu” je “u crvenom” završila i cena akcija “Energoprojekt holdinga” – za 0,74 odsto, na 938 dinara po hartiji.

Rast cene ostvarili su pirotski “Tigar” i to za 5,31 odsto na 654 dinara, kao i “Soja protein” iz Bečeja za 0,15 procenata na 676 dinara po akciji.

“Svake godine udžbenike treba da dobije još jedna nova generacija đaka. Nadamo se da će ovaj projekat za jedno pet-šest godina biti potpuno normalna procedura u državi”, rekla je Fila.

Fila je navela da je većina udžbenika za osnovce i srednjoškolce ove školske godine završena na vreme, ipak pojedini udžbenici još nisu stigli do đaka.

“Ako je neki udžbenik zakasnio to znači da nadzorni Prosvetni savet možda još nije stigao da da odobrenje, što isto tako ne treba staviti nikome na dušu, jer su bili letnji meseci, nisu stigli, verovatno, da to završe”, kazala je Fila.

Ona je dodala da su poštovane sve procedure predviđene Zakonom o udžbenicima, a ostalo je još da se na sajtu Ministarstvu prosvete svi obaveste o tome koji su udžbenici odobreni za upotrebu u školama za ovu školsku godinu.