Američki stručnjaci s Univerziteta Zapadne Virdžinije su pratili 74 majke između druge i šesnaeste nedelje života beba. Te žene su vodile dnevnik o tome koliko su spavale, a osim toga su bile opremljene aktigrafima – spravama nalik ručnom satu, koje su registrovale njihovo kretanje tokom noći.

Utvrđeno je da su majke tokom prva četiri meseca života bebe u proseku spavale nešto preko sedam sati tokom noći, što je nivo spavanja koji se inače preporučuje odraslim osobama i više nego što spava prosečni Amerikanac.

Međutim, san mladih majki bio je često prekidan, tako da su ove žene budne provodile u proseku dva sata svake noći, što je zabrinjavajuće jer problemi sa spavanjem i iscrpljenost mogu da doprinesu nastanku postporođajne depresije i da negativno utiču na radne rezultate, prenosi Rojters.

Spavanje se sastoji od ciklusa sna koji se ponavljaju, a svaki traje sat i po do dva. U zavisnosti od toga koliko se često bebina majka budi, ona može da ima premalo ciklusa ili čak nijedan potpun ciklus sna tokom noći.

Takvo spavanje je slično onom koje se registruje kod osoba s nekim poremećajima sna, na primer onima koji pate od apneje. Oni provode dovoljno sati u krevetu ali nemaju dovoljno okreljujućeg, kvalitetnog sna.

Jedno od rešenja koje američki stručnjaci predlažu je da majke koje doje ispumpaju mleko i stave ga u bebinu bočicu, tako da ne moraju uvek one da budu te koje se tokom noći bude zajedno s bebom.

Takođe bi dnevno spavanje od najmanje dva sata moglo da bude od pomoći, dok kratka dnevna dremka ne rešava problem.

Neke ranije studije su ukazivale da manjak sna može da dovede do gomilanja kilograma, ali tek ova pokazuje odakle dolazi taj višak.

Dr Suzan Redlajn i tim njenih kolega, su analizirali 240 mladih starosti od 16 do 19 godina, koji su učestvovali u jednom istraživanju o spavanju. Njihovo spavanje je praćeno preko jednog uređaja na ručnom zglobu, a ishranu je kroz razgovor s njima pratilo obučeno osoblje.

Utvrđeno je da adolescenti koji spavaju manje od osam sati dnevno, dobijaju 2,2 odsto više kalorija iz masti, a tri odsto manje kalorija iz ugljenih hidrata nego njihovi vršnjaci koji spavaju preko osam sati.

Kada se takva ishrana praktikuje duže vreme, normalno je da dođe do gomilanja sala, ističu američki stručnjaci.

Utešno je to što taj rizik od gojaznosti može jednostavno da se neutrališe. Naime, tim iz Bostona je utvrdio da svaki dodatni sat spavanja smanjuje izglede da grickalice budu znatniji izvor kalorija za 21 odsto.

Začudo, kada su dobijeni rezultati analizirani po polovima, ispostavilo se da oni imaju statistički značaj samo za devojčice, ali ne i za dečake. Još nije jasno zašto je to tako. Jedno od mogućih objašnjenja bi moglo da bude da su devojčice u pubertetu sklonije da jedu iz emotivnih razloga nego dečaka.

Pokazalo se, inače, da je samo 34 odsto ispitanika, obuhvaćenih ovim istraživanjem, u proseku spavalo osam ili više sati dnevno, što može da predstavlja jedan od uzroka povećane gojaznosti među mladima u SAD.

U Američkoj akademiji za medicinu sna tvrde da je mladima potrebno najmanje devet sati sna dnevno da bi se odmorili.

Naučnici kažu da postoje sve brojniji dokazi da nizak nivo vitamina D, kao rezultat neadekvatne prehrane ili slabe izloženosti suncu, znatno povećava rizik od raznih vrsta bolesti, preneo je “Glas Amerike”. No, nije jasno kakvog uticaja vitamin D ima na autoimune bolesti, kao što su multipleks skleroza, juvenilni dijabetes, reumatoidni artritis, te kolorektalni karcinom i leukemiju.

Stručnjaci kažu da vitamin D deluje tako da se veže za segmente ljudskih DNA molekula uključenih u stvaranje proteina, koji pak regulišu funkcionisanje ćelija.

Kako bi identifikovali lokacije receptora vitamina D, britanski i kanadski naučnici napravili su genetsku kartu mesta hemijskih veza te identifikovali više od dve hiljade i 700 tačaka oko kojih se okupljaju receptori. Najveći broj receptora za vitamin D pronađen je u delu ljudskog genoma koji se povezuje s autoimunim bolestima i direktno utiče na 229 gena povezanih s multipleks sklerozom, juvenilnim dijabetesom i Kronovom bolesti (bolest creva).

Iz Centra Velkam trast (Welcome Trust) za ljudsku genetiku pri Univerzitetu Oksford, kažu da je moguće da je nedostatak vitamina D jedan od uzroka nekih od navedenih bolesti. “Ovi dokazi čvrsto podržavaju tu ideju, no da bi se to moglo sa sigurnošću tvrditi, morali bismo napraviti testiranja kako bismo dokazali da vitamin D uistinu sprečava razvoj ovih bolesti”.

Stručnjaci predviđaju da milijardu ljudi širom sveta pati od nedostatka vitamina D, što ih svrstava u grupu s povećanim rizikom od hroničnih bolesti. Nedostatak vitamina D utiče na zdravlje i razvoj kostiju. Kod trudnica, stručnjaci kažu da vrlo niski nivoi vitamina D mogu biti smrtonosni za majku i dete pri porođaju. Jedan od vodećih uzroka nedostatka vitamina D je nedovoljna izloženost suncu. Naučnici primećuju da je učestalost multipleks skleroze veća u zemljama daleko na severu od ekvatora, gđe su dani kraći, a sunčeva svetlost manje intenzivna.

Masnije ribe, kao što su losos, haringa i pastrva, sadrže velike količine vitamina D, te konzumiranje ovih riba može pomoći u sprečavanju nedostatka vitamina D. Međutim, istraživači sa Oksforda kažu da je i dalje vrlo teško održati adekvatne nivoe ovog mikrohranećeg sastojka, te dodaju da je verovatno neophodno – naročito za osobe svetlije boje kože – uzimati vitamin D svakodnevno u količini od dve do četiri hiljade jedinica.

Neki stručnjaci preporučaju doze i do 10 hiljada jedinica dnevno. Rezultati istraživanja o poveznosti nedostatka vitamina D i nekih vrsta bolesti objavljeni su u online časopisu Dženom Riserč (Genome Researć).

Istraživanje, kojim je bilo obuhvaćeno gotovo 7.000 ljudi sa hroničnom srčanom insuficijencijom, pokazalo je da je smrtnost među pacijentima koji su uz uobičajenu terapiju uzimali jedan gram ribljeg ulja dnevno, smanjena za devet odsto.

Očekuje se da će ovi rezultati biti uključeni u evropski protokol za lečenje srčane insuficijencije, od koje u Britaniji boluje oko 700.000 hiljada ljudi, a trećina umire u roku od godinu dana od dijagnoze.

Ako bi dve trećine pacijenata redovno uzimali riblje ulje, spasilo bi se deset hiljada života godišnje, piše “Dejli telegraf”, a preneo je Bi-Bi-Si.

Primer za to je japanski astronaut Soići Nogući koji je, kada je krenuo na put na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS), imao 45 godina, a kada se vratio na Zemlju, delovi njegovog organizma su imali karakteristike kao da ima 80 godina.

Nakon šestomesečnog boravka u svemiru, njegova mišićna masa bila je slična onoj 80-godišnjeg starca, uprkos dobrom zdravlju i, koliko-toliko, korektnoj ishrani na MKS.

Njegovo telo je za tih šest meseci “ostarilo” 35 godina, ali se, po povratku na Zemlju, Nogući ponovo “podmladio” zahvaljujući vežbama koje je radio mesec dana.

Do ovih rezultata došao je tim naučnika sa Market univerziteta u Milvokiju, koji je po prvi put istražio ovaj fenomen.

Istraživači navode da nije samo u pitanju malaksalosti donjih ekstremiteta. Uočeni su i kardiovaskularni problemi, jer se ljudski organizam trudi da se privikne na svemirske uslove i tako ubrzano stari.

Cilj studije, koju je finansirala NASA, bio je da se utvrde reakcije ljudskog tela na dugoročne misije u svemiru i šta bi se, na primer, desilo tokom putovanja na Mars.

Da bi se vratila prvobitna kondicija potrebne su fizičke vežbe, ali kako vežbati ako se po dolasku na udaljenu planetu ispostavi da treba obaviti svemirsku šetnju da bi se popravio neki kvar? “Ostareli” astronauti to ne bi bili u stanju da učine, a to je jedan od problema koje NASA trenutno analizira.

Soići, koji je na Tviteru poznat kao Astro-Soići, zahvaljujući neverovatnim fotografijama koje je postavio na ovom društvenom sajtu, vratio se kući u junu nakon obavljene misije na MKS.

Oralni i manuelni seks su potpuno bezbedne alternative
Mladi imaju pomešana mišljenja o tim “tehnikama”. Neki ih smatraju načinom da se uživa u seksu bez rizika, ali većina devojaka strahuje da i posle oralnog seksa mogu zatrudneti. I jedni i drugi greše.

Oralni, manuelni i analni seks nisu bez rizika. Sve ove alternative klasičnom seksu, posebno analni, mogu da šire venerične bolesti. Da bi se smanjio rizik infekcije analnim ili oralnim seksom mora se koristiti kondom.

S druge strane, ne postoji veliki rizik da se ovim “alternativnim seksom” zatrudni. Trudnoća je jedino moguća ako sperma dopre do vagine – dovoljno i do spoljneg ruba.

Ne može se zatrudneti u vreme menstruacije
Nije često, ali je moguće. Žene su plodne u vreme ovulacije, a to znači kad njihov organizam oslobađa sazrela jajašca u reproduktivni trakt. Menstruacija bi mogla jajašca da “odbaci” što, tehnički, znači da spermatozoid ne bi imao šta da oplodi sve dok ne “stigne” novo jajašce. Ipak, sperma u vagini može da živi i nekoliko dana.

Ako ste imali nebezbedan seks u vreme menstruacije i ako se u vašem sistemu za reprodukciju još uvek nalazi sperma kad uđete u period ovulacije, trudnoća je moguća.

Drmanje, skakanje i “čačkanje” posle seksa sprečava trudnoću
Kad bi to bio slučaj, žene koje žele da zatrudne nikada ne bi smele da – ustanu. Telo žene je razvilo sposobnost da zadrži makar i najmanju količinu sperme u reproduktivnom sistemu i ne dozvoli da “ispadne” kad stoji ili hoda, jer u vagini, zapravo, postoji anatomsko rešenje koje čuva spermu posle seksa.

Skakanje i drmusanje je neće izbaciti, a pokušaj da se ona “iščačka” bilo čime najčešce je samo gurne dublje u matericu. Dakle, ako ste imali nezaštićeni seks u proteklih pet dana i strahujete da ste, možda, ostali u drugom stanju, najbolje rešenje je hitna kontracepcija.

Neplanirana trudnoća javlja se samo kod tinejdžerki
Organizatori Nacionalne kampanje za sprečavanje trudnoće tinejdžerki u SAD tvrde da je broj trudnoća žena izmedu 15 i 19 godina starosti od 1991. godine opao za 35 odsto. Danas, ocenjuje doktorka Mur, neželjena trudnoća sve je češca medu ženama u kasnim četrdesetim godinama.

To se dešava jer mnoge starije žene pogrešno veruju da su “prerasle” uzrast kad se ostaje u drugom stanju. Neke, takođe, takozvane “premenopauzne simptome” pogrešno smatraju znakom da su već ušle u klimakterijum i prestaju sa korišcenjem bilo kakve kontracepcije da bi, najčešce iznenadene i zatečene, otkrile da su – “sačuvale” bar jedno jajašce sposobno za oplodenje.

U Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi, zemljama u kojima je ovakav vid telefoniranja besplatan, nova usluga postala je pravi hit, rekao je portparol “Gugla” Rendal Sarafa, prenele su agencije.

Nova mogućnost, koja se korisnicima G-mejla pojavljuje u prozoru za “četovanje”, omogućuje razgovore s bilo kog kompjutera.

Osim telefonskih poziva, servis omogućava i pretvaranje glasovne pošte i SMS poruka u elektronsku poštu.

Ukoliko sve bude uspešno kao početak rada, “Gugl” očekuje da postane veliki konkurent servisima za besplatnu komunikaciju, poput “Skajpa”.

Ukoliko istraživanje bude potvrđeno, planetarni sistem oko HD 10180, zvezde smeštene u južnom sazveždju Hidre i udaljene 127 svetlosnih godina od Zemlje, mogao bi da bude dosad najveći koji su astronomi otkrili, saopštila je Evropska južna opservatorija (ESO).

Astronomi tvrde i da je malo verovatno da i na jednoj od planeta koje se kreću oko HD 10180 ima života. Planete su ili prevelike ili prevruće, a po veličini variraju od onih nalik Saturnu, do onih nalik Zemlji.

Astronomi navode, takođe, da je udaljenost planeta od matične zvezde slična onoj u našem sunčevom sistemu.

“Najverovatnije smo pronašli sistem sa najviše do sada otkrivenih planeta. Ovo neverovatno otkriće ukazuje da ulazimo u novu eru istraživanja egzoplaneta, odnosno proučavanja složenih planetarnih sistema, a ne samo pojedinih planeta”, istakao je Kristof Lovis sa univerziteta u Ženevi, autor studije objavljene u časopisu “Astronomy And Astrophysics”.

On je dodao da će istraživanja planetarnog kretanja u novootkrivenom sistemu otkriti složene gravitacijske interakcije izmedju planeta i omogućiti uvid u dugoročne evolucije sistema.

Istraživanje je plod šestogodišnjeg rada. Astronomi su koristili HARPS spektograf, pričvršćen na 3,6 metara veliki teleskop u La Stili u Čileu.

Zašto? Zato što veliki broj mladih danas, ne razmišljajući o posledicama, na Internet sajtove poput Fejsbuka stavlja pojedinosti iz svog privatnog života. Koliko je ozbiljno ovo upozorenje?

Živimo u vreme kada maltene, ako vas nema na Fejsbuku, onda kao da ne postojite. Internet stranica za druženje i upoznavanje širom sveta ima više od pola milijarde korisnika. Čak i programi britanske TV i radio mreže Bi-Bi-Si, poput Europe today, otvaraju profile na Fejsbuku kako bi komunicirali sa slušaocima, konstatuje u najnovijem izveštaju sam – Bi-Bi-Si.

Skoro svi koji koriste Fejsbuk reći će vam da je to odličan način da ostanu u kontaktu sa svojim prijateljima i da upoznaju ljude koji mogu da im pomognu u karijeri.

Međuitim, da li na Fejsbuk i druge slične sajtove stavljamo previše podataka o svojim privatnim životima?

Da li, na primer, otvoreno govorimo o konzumiranju alkohola i droge, o našem seksualnom životu, o zabušavanju u školi ili na poslu? I da li ćemo jednoga dana zažaliti što smo celom svetu ispričali te intimne detalje?

Brisanje privatnih poruka neće biti moguće?
Direktor kompanije Gugl, Erik Šmit, na ta pitanja odgovara nedvosmisleno pozitivno. On upozorava današnje tinejdžere da će te intimne, i često kompromitujuće detalje koje sada stavljaju na internet, jednoga dana možda želeti da izbrišu ali da to neće biti moguće.

Svako ko bude hteo da kopa po njihovoj prošlosti moći će lako sve da nađe pretraživanjem interneta. Možda će im jedini izlaz biti da odu na sud i zatraže promenu imena.

Koliko je taj scenario realan? Kiran Kaur je 19-ogodšinja studentkinja novinarstva u Britaniji i, naravno, ima profil na Fejsbuku.

“Mislim da je priča o promeni imena ekstremna ali razumem otkud takvo upozorenje. Mnogi moji prijatelji uopšte ne razmišljaju o tome šta stavljaju na Fejsbuk. Stavljaju, na primer, svakakve fotografije na kojima se vidi šta su radili kada izlaze u noćne klubove. Jedan od mojih prijatelja mi je, na primer, ispričao kako je njegova tetka na Fejsbuku videla njegove kompromitujuće fotografije. Znam za ljude koji su raskinuli veze nakon što su videli ili pročitali određene stvari na Fejsbuku”, ispričala je Kiran.

Poslodavci na Internetu traže podatke o zaposlenima
Ono što o vašem privatnom životu može da se nađe na internetu, moglo bi da utiče na vaše izglede da nađete posao.

Kevin Anderson, novinar koji piše o Internetu i tehnologiji, tvrdi da poslodavci često pretražuju Internet kada treba da odluče koga će zaposliti.

“Poslodavci definitivno to rade i bilo je slučajeva kada je na njihovu odluku o tome koga će zaposliti uticalo ono što su našli na Fejsbuku. U Americi se čak desilo da je nastavnica u školi otpuštena zato što je na Fejsbuk stavila sliku kako pije iz plastične čaše. Njeni nadređeni su zaključili da u toj čaši mora da je alkohol i da ona time ohrabruje učenike da piju. Mislim da je to ekstremna reakcija ali, na žalost, i takve stvari se dešavaju”, izjavio je Anderson.

Hoćemo morati da menjamo lična imena?
Dakle, ako ste u ranoj mladosti, ne razmišljajući o posledicama, na internet stavili kompromitujuće detalje o sebi, i za koju godinu shvatite da vam to komplikuje život, a da istovremeno te stvari jednostavno ne možete da uklonite sa interneta, da li će jedini izlaz zaista biti promena imena, kako nagađa direktor Gugla?

Vendi Grosman iz organizacije Privacy International misli da ni to neće biti rešenje.

“Ovo nije potpuno novi problem. Razmere toga danas su veće nego ranije ali pojava nije nova. Sećam se da smo 90-ih godina koristili sistem za elektronsko organizovanje konferencija zvani Vel. Jedan od ljudi koji su bili u toj mreži postavljen je za direktora velike firme. I onda je frenetično iz mreže brisao sve poruke u kojima je govorio o tome kako uzima drogu i šta voli da radi u krevetu. Svi smo, međutim, i dalje pamtili šta je on u tim porukama govorio i svi smo mislili da je budala”, kaže Grosman.

Šta je, zapravo, želeo da kaže?
“Ako neko želi da nešto sazna o vama to će mu poći za rukom i ako izmenite ime. Sve u svemu, dakle, pouka je jasna – pazite šta stavljate na Fejsbuk i slične sajtove jer bi mogli da zažalite”, savetuje Grosman.

Prema podacima kompanije za sigurnost na Internetu “Mekafi”, na drugoj poziciji među “opasnicama” Holivuda je Džulija Roberts, a na trećem Džesika Bil.

Svaki deseti “klik” na ime Dijazove (37) potencijalno nosi zloćudan softver koji vam može zaraziti kompjuter i iz njega “ukrasti” važne podatke.

Tvorci zloćudnih softvera često koriste imena poznatih ličnosti, a naročito lepotica, da bi namamili posetioce Interneta, koji “daunlouduju” naizgled bezopasne slike i klipove čija je namena da “ukradu” lozinke i druge privatne informacije korisnika, koje zatim prodaju uz zaradu, izjavio je Dejv Markus, direktor istraživanja u “Mekafiju”.

“Oni znaju da ljudi žele da imaju ’skrinsejvere’ sa slikama poznatih. Oni budno prate ‘vruće teme’ na Internetu i na osnovu toga kreiraju svoje otrovne sadržaje”, objasnio je on.

Na četvrtom mestu među “opasnima” je brazilska manekenka Žizela Bunčen, a tek na petom jedan muškarac – Bred Pit, a ko bi drugi! prvih deset je samo još jedan muškarac – Tom Kruz, na osmoj poziciji.
Naša “snajka” Adrijana Lima, supruga košarkaša Marka Jarića se odlično držzi – na šestom je mestu.