U saopštenju policije navodi se da ga krivična prijava tereti da je jutros prinudio na seksualni odnos svoju nevenčanu suprugu.

Dodaje se da je D.G. zadržan u pritvoru.

“Proširujući koncept psihotrilera, maksimum efekata sa minimalnim sredstvima postignut je superiornom upotrebom dizajna zvuka, naturalističkim kao i simbolističkim slikama i vođenjem glumaca”, obrazložio je Lajtih jednoglasnu odluku žirija.

Poruka ovog filma ističe neophodnost komunikacije u otuđenom društvu, među ljudima, generacijama i između stare i nove škole mišljenja”, dodaje se u obrazloženju.

Palićki toranj za najbolju režiju pripao je Benjaminu Hajzenbergu za austrijsko-nemačku koprodukciju “Pljačkaš” za “iznošenje predivnog stava o prinudi kao sredstvu spasenja i večnoj borbi za slobodu, stava prerušenog u žanrovski film”.

“Iznoseći raznovrsne narativne ritmove, ovaj film uspeva da se kreće između naturalizma i svakodnevice i životnog ritma glavnih junaka”, ocenio je žiri.

Specijalno priznanje dobio je španski film “Debeli ljudi” Danijela Sančeza Arevala, “živopisno delo na tragikomičnu temu telesne težine”.

Taj film “proslavlja žudnju za životom, čineći nas gladnima i požudnima u krizna vremena”, istakao je žiri, dodajući da su komični filmovi važni, iako se često previđaju pri dodeli nagrada.

Zatvaranje 17. festivala

Uručenjem nagrada večeras se na Letnjoj pozornici na Paliću završava festival na kojem su od 17. jula prikazana 22 filma u dva takmičarska programa i veći broj ostvarenja iz oko 30 zemalja u pratećim ciklusima.

Direktor festivala Radoslav Zelenović je na završnoj konferenciji za novinare izrazio zadovoljstvo ovogodišnjim izdanjem te manifestacije i najavio početak 18. festivala na Paliću za 16. jul 2011. godine.

“Valjda je sada (nakon izjašjavanja Međunarodog suda pravde) očigledno da je taj put koji nema alternativu doživeo krah”, kazao je Todorović na konferenciji na kojoj je novinare obavestio da je SRS zatražila hitno sazivanje sednice Skupštine Srbije kako se “ubuduće ne bi pravile greške na polju očuvanja Pokrajine u sastavu Srbije”.

Todorović je upozorio da bi Srbija mogla da doživi ponovni poraz od koga se ne bi oporavila ako njeni čelnici ne budu pravilno postupali.

Prema rečima potpredsednika SRS-a, ta sednica je veoma važna da bi poslanici rekli šta bi trebalo raditi kako se ne bi ponovile greške, jer je očigledno da je dvogodišnja borba aktuelne vlasti doživela potpuni krah.

“Moramo voditi računa o rezoluciji koju Vlada Srbije priprema za Ujedinjene nacije”, kazao je funkcioner SRS-a i upozrio da su SAD pripremile da još 35 ili 40 zemalja prizna nezavisnost Kosova, te da bi, s ozbirom da je Pokrajinu priznalo 69 zemalja, Srbija opet mogla da doživi poraz.

“U tom slučaju svaka rezolucija bi bila besmislena, ne bismo imali većinu i opet bismo doživeli poraz posle koga ne bismo mogli da se oporavimo”, kazao je Todorović.

Sud pravde u Hagu je utvrdio da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, Rezoluciju 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu.

Lokalno su moguće i vremenske nepogode sa obilnim pljuskovima, jakom
grmljavinom, olujnim vetrom i gradom.

Na jugu i jugoistoku zemlje će tokom većeg dela dana biti sunčano i veoma toplo.

Duvaće slab vetar promenljivog smera, a od sredine dana počeće da duva severozapadni u pojačanju i to prvo u severnim krajevima.

Jutarnja temperatura biće od 16 do 23, a najviša dnevna od 27 stepeni na severu do 34 stepena na jugu.

U Srbiji će od nedelje do četvrtka biti promenljivo oblačno, sveže, mestimično sa kišom i pljuskovima sa grmljavinom, a temperatura će biti ispod proseka za ovo doba godine. Obilnije padavine očekuju se lokalno u južnim i jugoistočnim krajevima. Do sledeće subote očekuje se pretežno sunčano uz postepeni porast temperature.

Napadač je prvo verbalno optuživao 40-godišnjaka, a zatim je počeo i da gura. Napadaču se pridružio i 16-godišnjak sa zadarskog područja koji je decu 40-godišnjaka udarao u glavu.

Napadnuti su odbili lekarsku pomoć, a napadači su uhapšeni i jutros privedeni sudiji za prekršaje. Počinilac je optužen za kršenja javnog reda i mira, ali policija je ocenila da se tu ne radi o etnički motivisanom incidentu.

Članovi porodice srpske nacionalnosti imaju hrvatsko državljanstvo, a žive u Nemačkoj, izvestili su mediji.

Ovo je drugi incident s obeležjima fizičkog nasilja nad Srbima na ovom delu hrvatskog Jadrana. Prethodni se desio u Vodicama kod Šibenika kad je jedan Srbin napadnut posle svađe s vozačem mopeda koji je vozio u suprotnom smeru.

Kako su za Tanjug izjavili u hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, za ovu godinu nemaju podataka o napadima na državljane Srbije i oštećivanje imovine.

Osumnjičeni se tereti da je sinoć, oko 22 sata, ispalio dvadesetak metaka iz automatske puške ka ugostiteljskom objektu “Ciganske noći”, iz kojeg su izlazila dvojica Novosađana, od kojih je jedan tom prilikom zadobio lakše telesne povrede.

Zoran K. je danas, uz krivičnu prijavu, sproveden kod istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu, saopštila je policija.

Mađarski evroposlanik i potpredsednik Evropskog parlamenta Laslo Tokeš rekao je posle odluke MSP-a da, “ako je jedna tako mala pokrajina kao što je Kosovo osvojila autonomiju, ista stvar je moguća i za pokrajinu Sekuja”.

Mađari iz dve transilvanske županije, gde su većina, sebe nazivaju Sekujima, prema istorijskoj tradiciji. Oni godinama traže autonomiju od rumunskih vlasti.

“Ako je potrebno, treba da izađemo na ulicu”, rekao je Tokeš i dodao da je “Sekujima potreban katalonski model”, ali da će se to teže izvesti sve dok je Demokratski savez Mađara (UDMR) u vladajućoj rumunskoj koaliciji.

Predsednik UDMR-a i potpredsednik rumunske vlade Marko Bela je komentarišući izjavu Tokeša rekao da “sve dok se UDMR nalazi na vlasti, ne namerava da ostvari region na etničkim, već na ekonomskim kriterijumima”.

Marko Bela je u drugim prilikama više puta zastupao ideju etničke autonomije Mađara u Transilvaniji.

Laslo Tokeš i Marko Bela su govorili na 21. izdanju Letnjeg univerziteta u Tušnadu, u Transilvaniji, gde se očekuje i dolazak mađarskog premijera Viktora Orbana, a najavljeno je i prisustvo predsednika Trajana Baseskua.

Rumunija se nalazi među pet zemalja članica Evropske unije koje ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Masakrirana beživotna tela Andrije Odalovića, Jovice i Rada Živića, Slobodana, Mila, Novice i Momira Janićijevića, Stanimira i Boška Đekića, Saše i Ljubiše Cvejića, Nikole Stojanovića, Miodraga Tepšića i Milovana Jovanovića pronašla je patrola Kfor-a pošto je čula pucnje iz automatskog oružja.

U Starom Gracku danas je služen pomen ispred spomen-ploče na zgradi Osnovne škole u centru sela, na kojoj ispod spiska imena 14 ubijenih srpskih žetelaca i Srba stradalih u NATO bombardovanju stoje reči: “Pamti, ne zaboravi”.

Tog 23. jula 1999. godine administrator Kosova Bernar Kušner ponudio je nagradu od milion nemačkih marka svakom ko otkrije naručioce i počinioce ovog gnusnog zločina. Uprkos tome što, kako tvrde meštani Starog Gracka, postoji milion dokaza, do danas niko od osumnjičenih nije izveden pred sud.

Tračak nade da će zločince stići pravda dala je akcija UNMIK policije 16. oktobra 2007. godine kada je, pod sumnjom da je učestvovao u ubistvu, uhapšen Mazlum Bitići, Albanac iz Velikog Alaša pored Starog Gracka. Posle jednomesečnog zadržavanja u pritvoru, “zbog nedostatka dokaza”, Bitići je oslobođen, što su porodice ubijenih shvatile kao stavljanje tačke na ceo slučaj.

Služeći parastos, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović) istakao je: “Od svih zločina koje su tirani počinili posebno mesto po svireposti i bezumnosti zauzima zločin počinjen nad nedužnim žeteocima. Na mestu gde su ubijeni, kao što su kosovski božuri iznikli iz krvi kosovskih junaka, nići će nešto nezaboravno i neuništivo, nići će pamćenje da su stradali nevini Srbi. Zaboraviti takav zločin značilo bi davanje mogućnosti da se i u budućnosti takvi zločini ponove”.

“Moramo čuvati uspomene na naše pokojnike. Nije dovoljno izaći do spomen-ploče u centru sela, zapaliti sveću i isplakati se. Koliko mi je teško posle toliko godina shvatiti da sam izgubila domaćina, da su moja deca odrasla bez oca – toliko me boli to što sa decom ne mogu upaliti sveću o Zadušnicama ili na današnji dan na groblju. Kažu da je minirano. Pitamo: Ako UNMIK i Kfor nisu uspeli da groblje deminiraju, kako i za koliko godina će to uraditi Kosovska policija. Verujem da ni moja deca to neće doživeti jer je očigledno da je nekome cilj da se izbrišu uspomene na 14 nedužnih žetelaca, da stave tačku na istragu o kojoj se do pre neku godinu toliko pričalo”, priča Vesna Živić.

“Ostaćemo istrajne da se otkrije ko je i po čijem nalogu izvršio masakr nad našom decom. Odustajanjem od zahteva da se otkrije istina o njihovom stradanju i pomirenjem sa sudbinom da ih više nema, izdali bismo sebe i naše siročiće, kojima je detinjstvo proteklo u suzama i u iščekivanju da se tata vrati s njive”, kaže Zorka Živić, majka dvojice ubijenih sinova.

“Odlaskom odavde sebi ne bismo dobro učinili, ali bismo pustili na slobodu ubice. Nestao bi njihov strah da će ih stići, ako ničija, a ono Božja kazna. A onako – plašiće se sve dok je u Starom Gracku neko od siročića ili članova naših porodica”, veruje Zorka Živić.

Dragan Odalović, otac ubijenog Andrije, kaže da bol s godinama ne bledi, već biva sve jači. “Mnogo noći u suzama. Mnogo bola i tuge. Svi mi nedostaju, ali bol za sinom ne jenjava. Spremali smo mu svadbu, ali …”, plače i jeca nesrećni otac, ljubeći sliku stradalog sina, kome ni na grob ne može da dođe.

Prema spisima Tužilaštva za ratne zločine Haradinaj je označen kao nalogodavac za zločin nad svatovskom kolonom kod Đakovice, a njegovo ime vezuje se i za trgovinu ljudskim organima, piše “Politika”.

Haradinaj je prvookrivljeni u istrazi za zločin u hotelu “Paštrik” u Đakovici, kada su pripadnici OVK su 12. juna 1999. godine oko podneva u blizini fabrike “Edmin Duraku” zaustavili svatovsku kolonu u kojoj je bilo 11 Roma, jer su im se obratili na srpskom jeziku, pa su svatove zatvorili u portirnicu fabrike, gde su ih oko četiri sata tukli kundacima i nogama.

Prema podacima iz istrage, Haradinaj je u sobu hotela uveo tada maloletnu Romkinju G. T., koja je tog dana trebalo da se uda. Posle nekoliko udaraca po glavi i telu bivši kosovski premijer silovao je maloletnu nevestu u hotelskoj sobi, a zatim su to učinili i svi ostali pripadnici OVK, koji su se iživljavali nad njom neprekidno dva dana, sve do 14. juna, kada su je pustili na slobodu.

Oko 18 časova, Hoda Hekuran, jedan od pripadnika OVK, pozvao je Haradinaja radio-vezom, a on je naredio da se svi zarobljenici prebace u podrum hotela “Paštrik”, što je i urađeno.

Haradinaj je, navodi se u zahtevu za istragu, naredio da se u podrumima tog hotela osnuje improvizovani zatvor u koji su, njemu podređeni Arben Škupi zvani Zifa, Anton Lekaj, koji je u Srbiji pravnosnažno osuđen na 13 godina zatvora, Besim Bestražemi zvani Rambo, Šaban Azemi Rifat Ukšinaj i drugi nepoznati pripadnici OVK, dovodili i zatvarali civile nealbanske nacionalnosti.

Po naredbi Haradinaja, civili su tri dana mučeni i seksualno zlostavljani posle čega su neke od njih Albanci odveli do obale reke Erenik u blizini klanice “Agimi” gde su ih streljali.

U međuvremenu, 13. juna ujutro, pripadnici OVK su uhvatili i u podrum doveli i Srbina Radeta Gagovića i još jednog Roma – M. K, koje su silovali, a Arben Škupi je zarobljenom Srbinu odsekao desno uvo, a potom ga ugurao u usta drugom zarobljeniku, nateravši ga da ga pojede.

Arben Škupi je kleštima čupao nokte G. Z, dok su ostali noževima ubadali zatvorenike, sekući im delove tela i gaseći cigarete po njima.

Sutradan, Arben Škupi saopštava zatvorenicima da će po naređenju Ramuša Haradinaja biti streljani. Odvode ih potom do mesta “Grofa Coftinave”, u blizini klanice “Agimi”. Tu su streljani Bajram Krasnići, Zvezdan Ljušaj, Rade Gagović i Ređa Šalja.

Bedri Šalja iskoristio je nepažnju pripadnika OVK i pobegao.

Ime Ramuša Haradinaja vezuje se i za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.

“Zahtevamo od Vlade Vojvodine, kao osnivača, da nam pismeno garantuje da ćemo u najskorije vreme dobiti bar tri zaostale plate, da će nam biti isplaćeni putni troškovi, da će nam staž biti povezan, a zdravstveno osiguranje obezbeđeno, kao i preciznu dinamiku restrukturiranja preduzeća”, rekao je Tomin na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, sindikat “Dnevnik holdinga” i “Dnevnik štamparije”, nema dodatne zahteve, kako je rekao pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, već davno sročene, koje je pokrajinska administracija bila prihvatila.

“Iskusili smo da usmena obećanja nisu dovoljna, pa tražimo i pismene odluke”, istakao je Tomin, reagujući da reči Vasina da Vlada Vojvodine traži od sindikata “Dnevnik holdinga” da se prvo pismeno obaveže da neće štrajkovati i protestovati ulicama Novog Sada, pa će tek onda dobiti traženi “papir” od osnivača.

Vođa sindikata “Štamparije” je izrazio nepoverenje i prema vršiocu dužnosti direktora novinsko-izdavačke kuće Jasmini Mašulović, utvrdivši da se ona u više navrata ogrešila o odluke Upravnog odbora “Dnevnik holdinga”. Njoj je, kako je rekao, i dalje zabranjen ulazak u zgradu “Dnevnika”.

“Spremni smo za kompromis, za početak bismo bili zadovoljni jednom platom i putnim troškovima, pa da već u ponedeljak počnemo s radom kako bismo sačuvali i ovo malo posla koji imamo. Za pravi oporavak su nam, međutim, potrebne nove mašine i oprema, kao i novo rukovodstvo”, zaključio je Tomin.